Православље у Београду представља јединствену духовну и културну традицију која већ вековима обликује идентитет српске престонице. Српска православна црква (СПЦ) утицала је на духовни живот града, његову историју, уметност и обичаје, чинећи православље једним од најзначајнијих аспеката локалне заједнице.

Београд, као центар политичког и културног живота Србије, био је и место важних догађаја за православну веру. На пример, место на Врачару где се данас налази Храм Светог Саве било је тачно оно где су Турци 27. априла 1594. године спалили мошти Светог Саве — оснивача Српске православне цркве — у настојању да сломе верско и национално осећање народа. Ова трагична историја постала је симбол отпора и снаге вере у српском православљу.

СПЦ је аутокефална православна црква која води своје корене до средњег века и Светог Саве — првог архиепископа српског, који је објединио и организовао православну веру у Србији и изборио аутокефалност цркве још 1219. године. (историјски подаци у традицији СПЦ)

Најпознатији и најмонументалнији православни храм у Београду и један од највећих на свету, Храм Светог Саве доминира градском панорамом. Изграђен је на месту где су мошти Светог Саве спаљене у 16. веку, што му даје посебан симболички значај.

Изградња храма започета је 1935. године, али је због историјских околности (ратова, политичких промена) трајала више деценија, а завршетак ентеријера се и даље допуњава.

Храм Светог Саве није само верско место — он је и културни симбол отпора, јединства и духовне традиције српског народа.

Саборна црква у Београду, посвећена Светом Архангелу Михаилу, једна је од најстаријих цркава у граду. Сматра се важним духовним центром локалне православне заједнице и спомеником културног значаја.

Позната као Вазнесењска (црква Вазнесења Господњег), ово је друга значајна православна црква у Београду из 19. века, препознатљива по свом стилу и историјском положају у центру града.

Ова православна црква у Топчидеру из 1834. године основана је као важан верски објекат и данас је културно-историјски споменик.

Православље није само веровање — то је начин живота за многе Београђане. Хазарење празника (као што је православни Нови година по Јулијанском календару, који се и даље слави у појединим заједницама), традиционална литургијска служба и обележавање светих дана чине велики део културног календара града.

Цркве у Београду служе не само као места молитве, већ и као простори за заједничка окупљања, образовање и очување културног наслеђа кроз обреде, иконе и богослужења.