Историја Београда почиње много пре него што је добио своје данашње име. Подручје данашњег града било је насељено још у праисторији, о чему сведочи чувена Винчанска култура, једна од најстаријих и најзначајнијих култура Европе. Овај простор је одувек привлачио људе због плодне земље и важних речних путева.

У античком периоду, Келти су овде основали насеље Сингидун, које су касније преузели Римљани и назвали га Сингидунум. Под римском влашћу, град је постао важан војни и трговачки центар. Кроз средњи век, Београд се налазио на граници великих царстава — Византије, Угарске и Османског царства — што је значајно утицало на његов развој и честе сукобе.

Назив Београд први пут се помиње у 9. веку и највероватније потиче од светле боје зидина тврђаве. Током османског периода, град је добио оријентални изглед, са џамијама, чаршијама и хановаима. Касније, под аустроугарском управом, Београд поприма елементе средњоевропске архитектуре.

У 19. веку Београд постаје престоница модерне српске државе и симбол борбе за независност. У 20. веку, као престоница Краљевине Југославије, а потом и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, град добија нове димензије и брзо се развија. Иако је током оба светска рата претрпео велика разарања, Београд је успео да сачува свој идентитет.

Данас, историја Београда није само у музејима и књигама — она је видљива у његовим улицама, зградама и тврђавама. Град је живи сведок прошлости која и даље обликује његову садашњост.